Javnost rada


Javnost rada suda ostvaruje se objavljivanjem sastava sudskih veća, označavanjem postupajućih sudija, davanjem obaveštenja o toku postupka zainteresovanim licima,  obaveštenjem javnosti  o  radu  suda,  putem  sredstava  javnog informisanja , objavljivanjem sudskih odluka, kao i javnim objavljivanjem Informatora o radu suda i Godišnjeg rasporeda poslova u sudu.

 

Predsednik suda, sudije i sudsko osoblje dužni su da obezbede potrebne uslove za javnost rada suda i odgovarajući pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodeći računa o interesima postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.

 

Vreme, mesto i predmet suđenja svakodnevno se objavljuje na vidnom mestu.

 

Obaveštenja za medije o radu Osnovnog suda u Kruševcu daje lice ovlašćeno za ove poslove odlukom predsednika suda, kome su povereni poslovi portparola kao i poslovi ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima stranaka za dobijanje informacija različite sadržine.


Ne saopštavaju se oni podaci koji predstavljaju službenu tajnu.


Fotografisanje i snimanje u sudu, kao i javno prikazivanje može se obaviti uz prethodno pribavljeno pismeno odobrenje predsednika suda.


Video i zvučno snimanje na glavnoj raspravi u parničnom postupku i javno prikazivanje snimaka odobrava predsednik suda uz prethodno pribavljeno mišljenje postupajućeg sudije i saglasnost stranaka, uz vođenje računa o interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju, sa jedne strane, i privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku, s druge strane.

 

Za vreme fotografisanja i snimanja u sudnici ne sme se remetiti tok suđenja i red u sudnici, niti zloupotrebljavati dozvola data u iste svrhe.


Javnost sudskog postupka podrazumeva pravo svih punoletnih građana da prisustvuju procesnim radnjama koje se preduzimaju u sudskom postupku i njihovo pravo da budu informisani o toku i rezultatu sudskog postupka, izuzev kada je u pojedinim fazama ili pojedinim vrstama sudskih postupaka javnost zakonom isključena.


Načelo javnosti rada kao i slučajevi isključenja javnosti propisani su procesnim zakonima koje sud primenjuje (Zakon o parničnom postupku i Zakonik o krivičnom postupku).


Zakonom je javnost uvek isključena kada se radi o istražnim radnjama u krivičnom postupku, kojima mogu prisustvovati samo stranke (osumljičeni, njegov branilac i tužilac).


Nakon podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu, pretresi u krivičnom postupku su javni, izuzev u krivičnom postupku prema maloletnicima koji je, radi zaštite interesa maloletnika, uvek i u potpunosti nejavan (čak i odluka u postupku prema maloletniku može se objaviti samo uz odobrenje postupajućeg sudskog veća).


U krivičnom postupku, kada su za to ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, javnost može biti isključena.


U građanskom sudskom postupku važi načelo javnosti glavne rasprave, što podrazumeva pravo punoletnih građana da prisustvuju i prate sudsku raspravu, dok su izuzetak od ovog pravila pojedine vrste parničnih postupaka u kojima je zakonom isključena javnost (bračni sporovi, sporovi iz odnosa roditelja i dece).


Razlozi za isključenje javnosti, kako u krivičnom tako i u parničnom postupku mogu biti iz razloga čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interesi javnog reda, razlozi morala i sl. da odluči da isključi javnost, sud mora odluku o tome doneti u formi obrazloženogrešenja koje se javno objavljuje i tada raspravi ili pretresu mogu da prisustvuju samo stranke i njihovi branioci odnosno punomoćnici, a po dozvoli suda službena lica i naučni radnici (kao stručna javnost) i isti su dužni da čuvaju kao tajnu sve što su saznala na raspravi ili pretresu.

 

Čak i kada je u toku trajanja krivičnog ili parničnog postupka bila isključena javnost, sud je u obavezi da javno izrekne presudu odnosno javno pročita izreku presude.


Žalbeni postupak (izuzev kada drugostepeni sud otvara raspravu ili pretres) i vanparnični postupak su uvek nejavni.